Da bi se izabrali pravilni postupci za pripremanje hrane, neophodno je poznavati hemijski sastav namirnica išta s sa njima dešava tokom tehnološkog postupka obrade.

Nepravilnim postupkom mehaničke obrade može se smanjiti sadržaj biološki vrednih sastojaka, a nepravilnom obradom može doći do njihovih znatnih gubitaka.

Termičkom obradom postiže se bolja svarljivost hrane, a način na koji se namirnice pripremaju utiče I na njihov nutritivni sastav.

Visoka temperatura uništava većinu mikroorganizama I parazita koji izazivaju trovanje, ali se tako I eliminišu I mnogi korisni sastojci poput vitamina, minerala.

Hrana se termički obrađuje na više načina:

• Kuvanjem u vodi ili na pari
• Pečenjem
• Blanširanjem
• Pečenjem na roštilju
• Dinstanjem

Prženje kao jedan od nezdravih načina pripreme jela podrazumeva upotrebu masti/ulja kako bi se postigli željeni rezultati. Dubko pržena hrana natapa namirnice velikom količinom masnoće. Prženje kao način pripreme je najneprihvatljivija metoda sa aspekta svarljivosti namirnica.

Ovo definitivno izbegavajte.

Pohovano pa prženo je najgora kombinacija, jer se pored toga što se obavlja u dubokoj masnoći, oblaže u jaje i prezle, pa tako upija još više masnoće.

• Povrće ako je moguće treba kuvati celo, neljušteno ( krompir, cvekla) jer je tada manji gubitak hranljivih materija I to u poklopljenom sudu .Povrće se kuva u što manje vode tek kada voda provri, tada je gubitak hranljivih materija najmanji. Izuzetak čine leguminoze (grašak, pasulj I sočivo ) koji se stavljaju u hladnu vodu . Povrće se kuva na temperaturi do 100 stepeni, osim skrobnog povrća koje bi trebalo kuvati na temperaturi do 90 stepeni.

Vreme kuvanja povrća zavisi od vrste samog povća, stepena zrelosti, I veličine ploda.

Prilikom kuvanja mesa, meso treba da bude potpuno potopljeno u vodi I sud poklopljen .Kvalitetnije meso se dobija ako se meso stavlja u kipuću vodu. Kada se kuvaju čorbe I supe od mesa, meso se stavlja u hladnu vodu, tada je čorba ukusnija a meso manje ukusno,

• Blanširati se mogu namirnice (voće I povrće) u ljučaloj vodi, kratkotrajnim potapanjem(kelj,kupus I karfiol). Blanširanje je postupak kojim se sirova namirnica podvrgava dejstvu ključale vode ili vodene pare u kraćem vremenskom period od 1-3 minuta.

Posle blanširanja se namirnice potapaju u hladnu vodu. Blamširanjem voće I povrće zadržava svoju prirodnu boju I u najvećoj meri se očuvaju sve hranljive materije.

Gubitak hranljivih materija u kuvanju na pari je manji od kuvanja u vodi.

Ovaj način pripreme hrane je bolii I u smislu očuvanja minerala u namirnicama, kao I vrednosti proteina u njima.

Pri termičkoj obradi dešava se niz promena u osnovnim I drugim sastojcima namirnica.

Termički obrađujte hranu na preporučenoj temperaturi za određene proizvode .Nepečeni ili prekuvani životinjski proizvodi mogu biti nebezbedni .Bakterije kreću na hranu čim je duže ostavite da stoji na sobnoj temperaturi. Da biste sprečili razvoj bakterija, hranu držite ili vrućom ili hladnom. Sve što se služi hladno brzo rashladite I stavite u frižider. Kuvana jela držite vrućim.

Ako niste sigurni da je hrana pripremljena, čuvana ili poslužena nepravilno, bacite je.

Ako do sada niste spremali hranu na neki od navedenih načina, pokušajte, pronađite neki zanimljiv recept I probajte.

Slađana Marinković, dijetetičar-nutricionista i menadžer Idea Organic radnje