Preporuke su da se ishrana bazira na proračunu unosa ugljenohidratnih jedinica. Na istom principu radi i insulinska pumpa kojoj ukucate broj ugljenohidratnih jedinica koje će te pojesti, na osnovu čega vam ona izračuna broj jedinica insulina koje treba da aplicirate.

Neću vam pisati o ugljenohidratnim jedinicama i koliko dnevno treba da pojedete jedinica iz svake grupe namirnica, već o svom ličnom režimu ishrane.

Znam da se moja doktorka Ljiljana, moja majka i mnogi drugi ne slažu sa ovim režimom ishrane, ali mislim da je on ipak najzaslužniji što sam ja u ovom vrlo dobrom stanju.

Negde kada sam bila prvi razred srednje škole imala sam 62 kg što je počelo da mi smeta. Onda je krenula moda vegeterijanstva pa sam odlučila da namirnice životinjskog porekla jedem što manje. Pa sam eksperimentisala, krila se od mame, koja je najviše vodila računa o tome šta, kada i koliko jedem. I već dugi niz godina shvatila sam da je režim ishrane na kojem sam sad najbolji za mene.

Svojevremeno je i Novak Đoković govorio da je na autofagiji (ne jede oko 16h) e tako sad i ja ne jedem od 12 do 16 h. Čitajući mnoge knjige o ishrani, uglavnom stranih autora, zaključila sam da moj režim ishrane može da prođe što se tiče benefita koje mi pruža.

Doručak: Dakle ujutro bolje reći prvi obrok između 10 i 12 h mi je jabuka. Pored jabuke mesto nađe i ostalo sezonsko voće: breskva, kajsija, šljiva, mandarina, maline, višnje, kruške. Masa jabuke veća od 100g max do 200g. Vrlo često pojedem i dva komada voća.

Grožđe, trešnje i lubenicu ne jedem jer mi podižu nivo glikemije. Ponekad, ako osetim da je potrebno ubaci se tu i neka kiflica, trećina đevreka, 1 keksić, ali ne svaki dan, otprilike 1-2 puta nedeljno.

Ručak: Po povratku sa posla do 16h, vikendom između 14 i 15 h. Salata u ogromnoj, nenormalnoj količini. Zelena, kupus, krastavci, paradajz prema sezoni. Glavno jelo: bareno povrće, klasična jela kupus ili boranija na čorbu, ćušpajz kako ga ja zovem (prodinstan crni luk, tikvice, paprika, patlidžan ili šta imate uz dodatak začina, može da se ubaci i malo prosa), varivo od sočiva ili leblebije, blitva, kelj ili kupus sa zaprškom tj. kašikom brašna izmućenom sa vodom uz dodatak belog luka, ako treba dodati kašičicu ulja. Meso jedem retko, uglavnom piletinu nedeljom, pečenu ili pohovanu bez krompira sa puno povrća. Može i neki ćevap sa roštilja.Riba, morska, u svim varijantama. Ne smeta mi pasulj, sarma, paprike punjene mesom ili sirom...Nisam imuna na pohovane tikvice i patlidžan pa ako ih jedem sa radošću onda mi i ne smetaju.

Već dugo dugo 20 i više godina ne jedem testeninu sa nekim od soseva, pomfrit, krompir, picu možda jednom godišnje, pirinač vrlo retko i to po malo. Zaista se kod mene potvrdilo tačnim da su pirinač, kukuruz i testenina namirnice sa visokim glikemijskim indeksom tj. brzo podižu nivo glukoze u krvi.

Popodnevnu užinu nemam, a ako ogladnim pojedem keks ili kockicu čokolade, malo slanih štapića ili krekera, voće…Ako ste u šetnji u letnjem period možete se zasladiti sladoledom Sneško. Ima oko 90 kcal.

Večera: Skoro uvek ista: hleb, jogurta pola litre i sir. Kriška sa pijace, president mladi ili sličan, sitan sir, ponekad malo fete.

Povremeno pojedem 3-4 kiflice, pitu, proju, sendvič. Za večeru mi je najteže održati ravnotežu, a i uvek me strah da mi se ne ponove 2-3 hipoglikemije koje su mi stvarno ostavile psihički trag, tj. šta ako mi šećer padne i ne probudim se na vreme.

Optimalnim režimom ishrane, održavam telesnu masu u granici normalne uhranjenosti sa bodi mas indeksom od 19,2 do 21,3 i kilažom skoro istom kao i u sedmom razredu osnovne škole +4 kg.

Još jedan savet za nove dijabetičare i ljude oko njih. Pogledajte ambalažu proizvoda i pročitajte sastav i nutritivne vrednosti. Ne zanosite se da su proizvodi na kojima piše bez šećera dobri za vas. Pročitajte deklaraciju 2 slična proizvoda jedan sa i jedan bez šećera pa će vam biti jasnije.

Jedan će imati saharozu, drugi neće, ali će oba imati podjednak sadržaj ugljenihhidrata. Krajnji proizvod metabolizma ugljenihidrata je glukoza.

Da ne zaboravim, bar je tako kod mene, ako niste jeli, a imali ste dovoljno savremenih izazova – stresa u bilo kojoj životnoj dobi da se nalazite očekujte porast vašeg šećera. Ja obično trpim i ništa ne jedem dok mi šećer ne padne (to tako ne treba da radite, treba dati malo insulina).

Ovo je moj lični izbor načina ishrane. Možete i vi eksperimentisati i pronaći šta prija vašem organizmu, vašoj bolesti – stanju a šta ne. I ne zaboravite da bi potrošili hranu koju ste uneli nemojte da ležite posle jela, već snagom volje radite nešto, sređujte svoje kućno ili radno okruženje, otiđite u svoju kreativnu radionicu, igrajte se, šetajte.

Nataša Rakić, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije, viši dijetetičar-nutricionista i menadžer Idea Organic radnje