Narandžasto, žuto i crveno voće i povrće sadrži biljne pigmente koji podstiču pigmentaciju kože i ujedno poseduju antioksidativno delovanje. Zato je tokom leta korisno uživati u kajsijama, breskvama, dinjama, lubenicama, mangu i šargarepi.
U letnjim mesecima unos voća i povrća je dragocen jer ono sadrži visok procenat vode i važne elektrolite koje gubimo pojačanim znojenjem. Hrana koju koristimo tokom letnjih meseci morala bi biti laganija za varenje, bogata sadržajem vode i mineralima, sa više vlakana, uz izbegavanje suhomesnatih proizvoda, preteranog unosa soli, pržene i masne hrane od koje se ožedni. Alkoholna, gazirana i zaslađena pića kao i pića bogata kofeinom samo pojačavaju proces dehidratacije, jer stimulišu izlučivanje tečnosti iz organizma kao prirodni diuretici. Najbolji izbor za nadoknađivanje izgubljene tečnosti u toku leta su negazirana mineralna voda, nezaslađeni čajevi i izotonični napici. Najbolje je rashladiti se konzumacijom tečnosti sobne temperature, a ne kao što je rasprostranjeno mišljenje upotrebom previše rashlađenim napicima. Generalno, najbolja hidratacija se postiže unosom dovoljne količine prirodne mineralne vode. Kada se govori o namirnicama, visok procenat vode sadrže: krastavac, lubenica, jagoda, ananas, mango, pomorandža, ajzberg salata, tikvice i paradajz.
Mlečni prizvodi sa nižim sadržajem masti osiguravaju dovoljan unos kalcijuma i vrednih proteina, a pri izboru sira odlučiti se za sveži sir pre nego za zrele sireve sa većom procentom masti.
Letnji napici pored nutritivnog kvaliteta mogu biti i zanimljivi, na primer ako se u posudu za led dodaju komadići sezonskog voća i listići nane, pa se zaleđeni dodaju u čašu vode, na taj način se dobija ukusan i osvežavajući napitak.
Tokom leta ishrana bi trebalo da bude redovna, što podrazumeva određen pravilan ritam obroka u toku dana. Često se preko dana zbog velikih vrućina izbegavaju obroci, da bi se u večernjim satima konzumirao jedan obilan obrok što je nepoželjno pre svega jer se unosom veće količine hrane opterećuju organi za varenje, hrana se sporije vari i slabija je iskoristljivost hranljivih sastojaka. Zbog toga, pogotovu u letnjem periodu poželjni su češći manje obilni obroci.
Na kraju, posebna pažnja bi trebalo da se posvetiti pravilnom čuvanju namirnica koje se tokom leta brže kvare. Tu se pre svega misli na namirnice životinjskog porekla, s`obzirom da predstavljaju dobru podlogu za rast bakterija. U najosetljivije namirnice spadaju, meso i mesne prerađevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi, te ih obavezno treba čuvati u frižideru na temperaturama ispod 8 °C.
Slađana Marinković, dijetetičar-nutricionista i menadžer Idea Organic radnje