ISHRANA TRUDNICA I DOJILJA

Naglasićemo važnost pravilne ishrane tokom trudnoće i perioda dojenja, nudeći vam korisne savete i informacije koje će vam pomoći u donošenju zdravih odluka.

Zdrava ishrana ima ključnu ulogu u održavanju vitalnosti i dobrog stanja organizma trudnica i dojilja, pružajući im potrebne hranljive materije za podršku njihovom zdravlju i razvoju bebe. Hranljive materije, uključujući proteine, ugljene hidrate, masti, vitamine i minerale, igraju važnu ulogu u razvoju ploda, a kasnije u napredovanju i rastu i razvoju bebe.  Pravilan unos ovih hranljivih materija može pomoći u smanjenju rizika od komplikacija tokom trudnoće i poboljšanju opšteg zdravlja majke. Ovo uključuje unošenje adekvatne količine proteina, vitamina, minerala i esencijalnih masnih kiselina.

Proteini igraju važnu ulogu u razvoju ploda. Izvori proteina mogu biti nemasno meso, riba, mahunarke i mlečni proizvodi. Proteini su ključni za izgradnju  tkiva, a tokom trudnoće je važno povećati unos proteina kako bi se zadovoljile potrebe rasta bebe. Izvori proteina kao što su nemasno meso, jaja, mahunarke i mlečni proizvodi trebaju biti uključeni u ishranu trudnica i dojilja. Ovi proteini takođe pružaju esencijalne aminokiseline koje su neophodne za pravilan razvoj bebe.

Ugljeni hidrati su glavni izvor energije i trebaju biti deo uravnotežene ishrane trudnica i dojilja. Važno je birati složene ugljene hidrate, poput celog zrna žitarica, povrća i voća, umesto jednostavnih šećera koji brzo podižu nivo šećera u krvi. Ovo je posebno važno za kontrolu gestacijskog dijabetesa, koji može se javiti tokom trudnoće.

Masti su takođe neophodne za pravilan razvoj ploda. Zdrave masti kao što su maslinovo ulje, avokado, orašasti plodovi i semenke trebaju biti deo ishrane trudnica i dojilja. Međutim, važno je ograničiti unos zasićenih i trans masti, koje se nalaze u prerađenoj i brzoj hrani i koje imaju višestruk negativan uticaj na zdravlje.

Vitamini i minerali imaju ključnu ulogu u podržavanju rasta i razvoja bebe, kao i u održavanju zdravlja majke. Fola kiselina, koja je deo kompleksa vitamina B, izuzetno je važna za sprečavanje defekata neuralne cevi kod bebe. Možete je pronaći u zelenom lisnatom povrću, citrusnom voću i integralnim žitaricama,pasulju, brokoliju i drugom zelenom povrću. Takođe je preporučljivo uzimati hranu koja je dobar izvor gvožđa i kalcijuma kako bi se zadovoljile potrebe za ovim mineralima.

Uz pravilnu ishranu, važno je voditi računa o adekvatnom unosu tečnosti tokom trudnoće i dojenja. Voda je ključna za hidrataciju i održavanje optimalnog funkcionisanja organizma. Pijenje dovoljno vode takođe može pomoći u prevenciji konstipacije, koja je česta pojava tokom trudnoće.

Neophodno je unositi dovoljne količine esencijalnih masnih kiselina poput omega-3. Losos, avokado i laneno seme su odlični izvori omega-3 masnih kiselina.

Važno je napomenuti da je unos kalorija takođe bitan aspekt pravilne ishrane tokom trudnoće i dojenja. Trudnice trebaju povećati unos kalorija za otprilike 300-500 kalorija dnevno, dok dojilje mogu zahtevati dodatnih 500  kalorija dnevno kako bi podržale proizvodnju mleka. Međutim, ključno je da ove dodatne kalorije potiču iz zdravih izvora hrane poput voća, povrća, integralnih žitarica i proteina.

Pored fizičkih aspekata ishrane, takođe je važno razmotriti psihološki uticaj hrane tokom ovih perioda. Trudnoća i period dojenja mogu biti emocionalno izazovni, a hrana često igra ulogu u regulisanju emocionalnog stanja. Važno je biti svestan svojih emocionalnih potreba i pronaći načine da se izbor hrane ne pretvori u nezdrave navike. Povećajte unos hrane bogate serotoninom, poput banane, orašastih plodova i integralnih žitarica, kako biste podržali svoje raspoloženje.

Važno je napomenuti da je svaka trudnoća jedinstvena, a individualne potrebe za hranljivim materijama mogu se razlikovati. Neka vaša ishrana bude izvor snage, vitalnosti i zdravlja tokom ovog posebnog perioda u vašem životu.

MOJ PRVI ZALOGAJ – ISHRANA NOVOROĐENČADI

Prvi zalogaj je važan trenutak u životu svakog deteta, a mi ćemo vam dati korisne  informacije kako biste ga sproveli na najbolji mogući način.

Pravilna ishrana novorođenčeta je od suštinske važnosti za njegov pravilan rast i razvoj. U prvih šest meseci, beba se uglavnom hrani majčinim mlekom ili formulom. Oba ova izbora obezbeđuju sve potrebne hranljive sastojke, uključujući proteine, ugljene hidrate, masti, vitamine i minerale, koji pomažu u izgradnji imunološkog sistema i razvoja mozga.

Majčino mleko je optimalan izvor ishrane za novorođenče, jer sadrži sve neophodne nutrijente i antitela koja štite bebu od infekcija. Ako majka nije u mogućnosti da doji, formula je sigurna i efikasna alternativa koja obezbeđuje slične nutritivne benefite.

Uvođenje čvrste hrane

Uvođenje čvrste hrane u ishranu novorođenčadi predstavlja važnu fazu u njihovom razvoju. Prilikom započinjanja procesa uvođenja čvrste hrane, važno je imati na umu da je dojenje ili formula i dalje glavni izvor ishrane za novorođenčad u prvih šest meseci. Jedan od ključnih aspekata je odabrati pravi trenutak za uvodjenje čvrste hrane. Kada je beba spremna za čvrstu hranu, može pokazati znakove interesovanja kao što su sposobnost da sedi samostalno, pokazivanje interesovanja za hranu koju jedu odrasli, kao i sposobnost gutanja hrane. Uobičajeno je da se čvrsta hrana uvodi između četvrtog i šestog meseca, ali je važno da pratite individualni razvoj svog deteta i konsultujete se sa pedijatrom.

Uvođenje čvrste hrane je važan korak u razvoju vašeg deteta. Pružajući mu pravilnu ishranu i postupno uvođenje novih namirnica, pomažete mu da razvije zdrave prehrambene navike. Ne zaboravite da svako dete ima svoj tempo i da je strpljenje ključno. Pratite reakciju vašeg deteta i uživajte u ovom divnom putovanju otkrivanja hrane zajedno sa svojom bebom. Ovo je važan period za vašu bebu jer će se njegova ishrana proširiti i uključivati nove ukuse i teksture. Čvrsta hrana se postepeno uvodi kako bi se bebin sistem za varenje pravilno adaptirao i kako bi se smanjio rizik od alergijskih reakcija.

Svako dete je jedinstveno i mogu postojati specifične potrebe ili alergijske reakcije na određene namirnice. Priprema za prvi zalogaj zahteva strpljenje i pažnju. Evo nekoliko koraka koje možete pratiti:

• Izaberite pravo vreme: Izaberite trenutak kada je vaše dete odmorno i spremno za hranjenje. Ne žurite i ne forsirajte hranjenje ako dete nije zainteresovano.
• Izbor hrane: Počnite sa jednom namirnicom koja je bogata hranljivim sastojcima, kao što su pire od krompira ili pire od bundeve. Izaberite organske namirnice kad god je to moguće i nemojte dodavati so, šećer i začine.
• Priprema hrane: Skuvajte, pasirajte ili izgnječite hranu kako biste je učinili lakšom za gutanje. Pripazite na konzistenciju hrane, koja bi trebala biti glatka i kašasta, bez grudvica.
• Hranjenje: Koristite meku kašičicu da bebi ponudite prvi zalogaj. Budite strpljivi i pratite reakciju deteta. Neka dete odluči koliko hrane želi konzumirati. U početku će možda više hrane završiti na licu nego u ustima, i to je sasvim u redu.
• Budite pažljivi prilikom uvođenja novih namirnica i obratite pažnju na moguće alergijske reakcije.

Kada započnete sa uvođenjem čvrste hrane, važno je početi postepeno, jednom po jednom namirnicom. Prva hrana koja se uvodi često je kašica od pirinča ili žitarica za bebe. Postepeno uvodite različite vrste povrća i voća, kako biste proširili bebinu ishranu i omogućili joj da se upozna sa različitim ukusima i teksturama.

Važno je obratiti pažnju na alergene, poput jaja, ribe, kikirikija ili mlečnih proizvoda, i uvesti ih postepeno, jedan po jedan, kako biste pratili reakciju bebinog organizma. Ako primetite bilo kakve alergijske simptome, poput osipa ili otežanog disanja, odmah se obratite pedijatru.

Prilikom pripreme hrane za bebu, higijena je od ključnog značaja. Operite voće i povrće temeljno, koristite čiste posude i pribor za pripremu hrane, kako biste smanjili rizik od infekcija i bolesti.

Strpljenje je ključno, jer vaša beba možda neće odmah prihvatiti svaku novu namirnicu. Ponavljajte ponude kako bi se postepeno navikla na nove ukuse. Ako vaša beba isprva odbija novu hranu, nemojte odmah odustati; ponudite je nekoliko puta u različito vreme dana. Podsticanje istraživanja hrane na njen način može stvoriti pozitivno iskustvo s hranom. Stvaranje pozitivnog okruženja oko obroka može pomoći u razvijanju zdravog odnosa prema hrani, što će biti od koristi tokom čitavog njenog života.

Uvođenje čvrste hrane je važan i uzbudljiv deo razvoja vaše bebe. Pravilno vođenje ovog procesa ima dalekosežne posledice na njen rast i zdravlje. Kroz pažljiv odabir i pripremu hrane, učenje novih ukusa i stvaranje pozitivnog okruženja, možete postaviti temelje za zdrave prehrambene navike vaše bebe.

Milica Marković, viši dijetetičar-nutricionista i koordinator za Organic