Količina fizičke aktivnosti u toku dana će uticati na količinu hrane koju će deca pojesti. Kada su zauzeta i aktivna, užina im pomaže da održe potreban energetski nivo.
Idealno vreme za stvaranje pravilnih navika u ishrani je uzrast od dve do šest godina. Deca u ovom uzrastu su prvenstveno zainteresovana za igru, istraživanje, učenje, prijatelje i svet oko sebe, dok im uzimanje hrane ne pretstavlja prioritet. Deca predškolskog uzrasta bi trebalo da imaju tri glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dve užine.
Ishrana dece trebalo bi da bude zasnovana na principima pravilne ishrane, u koje Vas najbolje može uvesti nutricionista. Kad ishrana ne sledi preporuke nutricioniste, mogu da se jave brojne posledice kao rezultat nepravilne ishrane. Razlog je ishrana bazirana na brzoj hrani, belom i lisnatom pecivu, čipsu, raznim grickalicama, gaziranom piću, slatkišima i neredovni obroci. Takva nepravina ishrana dovodi do pojave gojaznosti, dijabetesa, visokog pritiska, povećanja masnoća u krvi, anemije, nedostatka kalcijuma, rahitisa i smanjenog imuniteta organizma.
Raznovrsna hrana je važna za dobro zdravlje deteta, koje ujedno ima priliku da proba i zavoli nove vrste hrane. Ne bi trebalo insistirati da dete pojede sve što mu se servira po svaku cenu, posebno ako neku vrstu hrane jede prvi put, jer se tako može stvoriti odbojnost prema toj vrsti hrane. Ne bi trebalo grditi dete ako se isprlja tokom jela - hranjenje je proces učenja i izgradnje detetovog samopouzdanja i zato bi trebalo imati dovoljno strpljenja. Dozvolite detetu da samo odluči koliko će pojesti i ne insistirajte na količini. Oni budno prate odrasle i imitiraju ih. Ukoliko roditelji imaju pravilne navike u ishrani i deca će ih, lako usvojiti.
Zbog svakodnevnih školskih obaveza i vannastavnih aktivnosti, deci je potreban ravnomerno raspoređen dotok energije. Gladno dete će uvek jesti sve što mu je pod rukom. Zato je najbolje da kuhinju snabdete “zdravim grickalama” poput suvog voća, koje će dete samo “zgrabiti” i staviti u školsku torbu (na primer, jabuka neizostavno).
Odlazak u školu ili vrtić, kako za decu tako i za roditelje, sa sobom donosi pitanje šta će dete jesti kada je van kuće. Umesto davanja džeparca za užinu, napravite školski obrok zajedno. Takođe, zajedničko planiranje obroka i kupovina namirnica može biti zabavna aktivnost. Korisna je stvar da im objasnite kako se čita deklaracija. U zavisnosti od starosti deteta, dodelite mu određene obaveze u kuhinji. Na primer, dete može samo pripremiti kakao napitak za sebe i celu porodicu. Objasnite im značaj izbora i uvođenja pozitivnih promena u ishrani. Važno je decu od malih nogu učiti principima pravilne ishrane. Bez obzira što će ponekad pojesti nešto sa “crne liste” imaće dobre navike za ceo život. Naravno, nije uvek lako uvrstiti ova pravila u svakodnevnicu s obzirom na neprekidno usklađivanje obaveza roditelja i dece. Ipak, trebalo bi imati na umu, da malo truda može da iznedri mnogobrojne dobre rezultate.
Slađana Marinković, dijetetičar-nutricionista i menadžer Idea Organic radnje.